Osnove transformacijskih postupaka u kineziologiji

Uvod u transformacijske postupke u kineziologiji pruža osnovne informacije o općem funkcioniranju ljudske jedinke, kao i o različitim pristupima analizi ljudskih sposobnosti i osobina relevantnih za fizičko obrazovanje. Dva osnovna pristupa su anatomskog i antropološkog tipa. Anatomskih pristup fokusira se na strukturu i funkciju ljudskog tela, dok antropološki pristup istražuje kako međusobne interakcije različitih sistemskih dimenzija oblikuju ljudsku sposobnost delovanja kroz fizičke aktivnosti.

Antropološki status

Antropološki status se obično deli na dva velika podsegmenta: antropološke osobine i antropološke sposobnosti. Osobine se odnose na karakteristike koje se manifestuju kao inherentne prirode, dok se sposobnosti odnose na mogućnosti delovanja u fizičkim aktivnostima.

Osobine i sposobnosti

Konativne osobine: Ove osobine definišu oblike ponašanja u različitim situacijama.
Zdravstvene osobine: Ove osobine ukazuju na zdravlje organa i organskog sistema.
Morfoloske osobine: Definišu grad kao i odnose između mekih i tvrdih tkiva.
Motoricke sposobnosti: Ove sposobnosti određuju mogućnosti različitih motorickih manifestacija.
Funkcionalne sposobnosti: Ove sposobnosti se odnose na efikasnost korišćenja energije kod različitih radnih režima.
Kognitivne sposobnosti: Odnose se na sposobnost učenja i procesiranja informacija.
Socijalne osobine: Ove osobine ukazuju na interpersonalne veštine i kako se pojedinac uklapa u društvo.

Antropološki status se stalno menja kroz život pojedinca, zbog različitih treninga, iskustava i fizičke aktivnosti. Zbog toga se prepoznaje potreba za stalnim unapređivanjem i evaluacijom ovog statusa u kontekstu kinezioloških transformacija.

Osnovne kineziološke transformacije

Osnovne kineziološke transformacije (OKT) definišu se kao naučno-nastavna disciplina koja proučava trenirane procese koji unapređuju i prihvatiti funkcionalne, motoričke i promene morfološke (antropometrijske) dimenzije ljudi, nezavisno od njihove dobi, pola i prethodnog motoričkog znanja. Kineziološki transformacijski procesi mogu se podeliti na opće i specifične, gde specifični procesi rade na specifičnim sposobnostima i osobinama u različitim kontekstima kao što je sport ili rehabilitacija.

Neki osnovni koncepti i principi

Preporučeni treninzi: U osnovi se preporučuju treninzi koji su jednako efikasni i dobri za zdravlje. Raznoliki treninzi omogućavaju razvoj različitih sposobnosti.
Superkompenzacija: Fenomen kroz koji se nakon treninga dolazi do porasta fizičkih sposobnosti ako je postojala adekvatna stimulacija i odmor.
Princip prekomernog opterećenja: Povećanje volumena i intenziteta treninga kako bi se postiglo trajno usavršavanje.

Metode treninga mogu se klasifikovati na osnovu raznih kriterija, uključujući prirodu fizioloških odgovora i dinamičke promene tokom treninga. Kontinuirane, diskontinuirane i intervalne metode predstavljaju različite pristupe razvoju kinezioških osobina i sposobnosti.

Instrumenti za procenu treninga

Postoje različite metode za procenu intenziteta i volumena treninga, uključujući merenje srčane frekvencije, procenu koncentracije laktata i visoko intenzivne metode. Ove metode omogućavaju trenerima i sportistima praćenje napretka i prilagođavanje programa treninga kako bi se izbegli potencijalni problemi sa pretreniranjem ili povredama.

Pitanja i ciljevi treninga

Svaki trening treba biti jasno definisan u smislu sadržaja rada, metodologije i vrednosti opterećenja. Ova definicija treba uključivati odgovore na pitanja o sastavu treninga, metodama koje će se primeniti i brzini ili intenzitetu tokom treninga. Ispunjenje ovih postavki je ključno za succesivan razvoj motoričkih sposobnosti i postizanje željenih ciljeva treninga.